Grešni ljudi
Jasmina Đumić
Četiri generacije, od dalmatinskog krša i Prvog svetskog rata do danas.
Porodična hronika koja razotkriva vekovne tajne, grehe predaka i cenu ženske žrtve.
Roman „Grešni ljudi“ autorke Jasmine Đumić, u izdanju izdavačke kuće Presing (2025), potresna je i autentična saga koja prati četiri generacije jedne porodice kroz vrtloge balkanske istorije – od surovog dalmatinskog krša i Prvog svetskog rata, preko Drugog svetskog rata i Sremskog fronta, pa sve do šumadijskih brežuljaka.
Ovo nije samo priča o preživljavanju gladi, siromaštva i ratnih razaranja; ovo je intimna anatomija porodice u kojoj su greh, ćutanje i praštanje postali nasleđeni usud. U svetu gde patrijarhalni zakoni ne praštaju slabost, a sramota se skriva iza zidova ćutanja, sudbine Petra i Anđelke prepliću se u braku stvorenom iz bekstva, straha i nužde.
Od tajni izneverenih ljubavi u Sloveniji, laži i prećutanih trauma, do majčinske snage koja u najtežim uslovima podiže decu, Jasmina Đumić bez ulepšavanja slika surovu stvarnost naših prostora. Kroz glas naratorke, roman postavlja ključno pitanje:
Može li se prekinuti lanac nasleđene krivice pre nego što uništi one nevine?
„Svi smo grešni, ali nehotičan greh lakše se oprašta.“
„Bilo je dovoljno da se gledamo u oči, da osetimo uzbuđenje koje nam preplavi telo… Ljubav je kada se voli i čeka. Kada pustiš fantaziji na volju, jer je sve drugo zabranjeno.“
„Koliko generacija mora da prođe da bi se isplatio jedan prećutani greh?“
„Muka je to bila… žene su se od rođenja učile da trpe i poštuju starije. O ljubavi i sreći niko nije ni pričao; to je, izgleda, kasnije izmišljeno.“
„Poštovani, obaveštavamo vas da je vojnik Petar Radovanović, rođen 1924. godine, poginuo na čišćenju mina… Kada je završio, Marija se sručila na patos – bez glasa, kao da je tog trenutka umrla.“
„Gledam svoje golo, krvlju umazano telo, sramota me. Osećam se kao da mi je i duša ogoljena, kao da se na mom telu vide svi ožiljci, sva moja patnja i sav moj bol“, zastala je da obriše suze.
„Ceo dan je vejao sneg, praćen jakim vetrom koji je pravio nanose i menjao krajolik… Tek pred zoru, komšija ju je našao. Vetar je odneo sneg sa više kuća, otkrivši deo Leposavinog džempera.“
„Kunem vam se, sve na njoj bilo je lepo, skladno i čedno. To je primetio i Bosanac, koji me je više puta zvao, a ja nisam registrovao, pa je onda dreknuo: ’Petre, ja sam čuo da ljudi kada se zaljube oslepe, ali da i ogluve – nisam znao’, nasmejao se.
’Lakše malo, ne steži mi tu nogu – nije moja noga ona’, pokazao je očima na Mariju. Posle je drugovima pričao kako sam gledao u Mariju kao tele, kako sam balavio, crveneo, a oni su me svi zafrkavali.
U svakom slučaju, izvukosmo na onim lopatastim nosilima ranjenike na čistinu ispred šume. Već se bilo razdanilo, pa smo ih polako, niz padinu, odneli do Frančeve kuće i smestili u jednu sobu na krevet.
Nije mi se išlo u jedinicu, ali morao sam da javim šta se desilo i da organizujem prevoz ove dvojice. Zahvalio sam se Francu i Mariji na vratima, a drugovima sam dobacio da ću uskoro doći. Na to mi je Bosanac doviknuo, tek da me bocne: ’Nemoj da žuriš, nama je ovde lepo.’
Stigao sam u jedinicu – ne znam ni kad, ni kako – jer su mi misli bile uz Mariju. Međutim, kada je krenulo rešetanje pitanjima, brzo sam došao sebi. Posle tog incidenta s ustašama, iz komande je odlučeno da se stacioniramo u tom mestu do daljnjeg, jer je područje bilo visokorizično.“
Na Petrovu sreću ili nesreću – kao i na sreću ili nesreću svih nas koji smo njegovi potomci i koji smo kasnije trpeli posledice tih dešavanja – Petrova četa, koja je brojila sedamdesetak vojnika, smeštena je u Radovljici, iako su pokrivali desetak okolnih mesta kako bi narod imao sigurnost. Petar je ostao na istom terenu kao i ranije, što znači – blizu Marijine kuće. Zbog toga je bio presrećan.
Vojska je stanovništvu pomagala oko obnove kuća, puteva, seče drveća – svega što je bilo potrebno. Važno je bilo da budu od koristi, a narod je to znao da ceni.
Dao Bog, te jeseni jabuke su rodile toliko da su se grane savile do zemlje. Franc ih je imao mnogo, pa je nekolicina vojnika, zajedno sa Petrom, desetak dana pomagala da se pokupe jabuke i sipaju u velike bačve, od kojih su domaćini pravili neku slatkastu rakiju. Tih desetak dana bili su presudni da simpatija sa tatine strane preraste u obostranu ljubav.
Marija je sa njima sakupljala jabuke, a Petar bi se, kao slučajno ali namerno, našao baš pored nje i započinjao razgovor. Devojka nije reagovala – nije ga razumela – samo bi ga na trenutak pogledala, pa spustila pogled, kao da joj nije ni stalo do onoga što govori. Izjedalo ga je što ne reaguje na njegov šarm i široki osmeh, pa je u glavi razrađivao strategiju osvajanja utvrđenja zvanog Marija.
Nije hteo tata da nam priča sve detalje o tome kako je to utvrđenje palo, kao da bi pričanjem oskrnavio njihovu intimu – nešto što treba sačuvati kao tajnu. Međutim, postoji izreka: „Zaklela se zemlja raju da se sve tajne saznaju.“
Jasmina Đumić
Jasmina Đumić rođena je 1962. godine u Barajevu. Završila je medicinsku školu i četrdeset godina radila kao pedijatrijska sestra.
Piše od mladosti: dnevnik, ljubavne pesme i kratke priče.
Danas je u penziji, posvećena unucima, slikanju i pisanju. Grešni ljudi su njen roman o porodici, nasleđu i praštanju.
Za nju pisanje nije počelo u penziji, samo je konačno dobilo vreme koje zaslužuje. A inspiracija tek navire.
Šta kažu oni koji su je pročitali
Svaka ti čast! Morala sam da čitam tvoju fantastičnu knjigu polako, sa više prekida, jer je tako emotivna i stvarna da se osećam kao da sam i ja bila sa tobom kroz tvoj život. Moram priznati da sam više puta plakala. Hvala ti najlepše!
Stigao sam na odmor i prvo što sam uzeo čitati bila je tvoja knjiga. Juče sam je uzeo, a danas u 13:00 završio. Jako me je dojmila, isplakao sam se kao nikad. Svaka ti čast što si uspela sačuvati neke događaje od zaborava. Ali možda bi bilo bolje da za njih nikada nisi ni saznala. Život je nemilosrdan za nekoga.
Pročitala sam knjigu. Nikoga ne ostavlja bez emocija i pokreće gomilu pitanja. Super je, mada jeste teška. Prava emotivna priča.
Ponesite „Grešne ljude“ kući
Roman je u izdanju izdavačke kuće Presing i dostupan je u online prodaji.
Kupi u Presing knjižari